Elek­tro­pri­vre­da Sr­bi­je pla­ni­ra ob­no­vu se­dam ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na ko­je su u nji­ho­vom vla­sni­štvu i nji­ho­vo ospo­so­blja­va­nje i po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta za re­dov­nu pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je. Ob­no­va ovih ne­ka­da zna­čaj­nih a sa­da pri­lič­no za­pu­šte­nih ener­get­skih obje­ka­ta fi­nan­si­ra­će se sred­stvi­ma Evrop­ske ban­ke za ob­no­vu i raz­voj. Već je ras­pi­san ten­der za iz­vo­đa­če ra­do­va, a plan Elek­tro­pri­vre­de Sr­bi­je pred­vi­đa ob­no­vu dvi­je ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne na ri­je­ci Đe­ti­nji u Uži­cu – „Pod gra­dom“ i „Tu­ri­ca“, „Ra­ška“ u No­vom Pa­za­ru, „Ra­dalj­ska ba­nja“ u op­šti­ni Ma­li Zvor­nik, „Se­lja­šni­ca“ kod Pri­je­po­lja, „Kra­tov­ska re­ka“ u op­šti­ni Pri­boj i „Mo­ra­vi­ca“ u Iva­nji­ci.
Rok za do­sta­vlja­nje po­nu­da za ob­no­vu ovih ma­lih hi­dro­cen­tra­la je 30. mart, a ra­do­vi bi tre­ba­lo da se za­vr­še za 40 ne­dje­lja. EPS pla­ni­ra da to­kom 2017. go­di­ne za­vr­ši re­kon­struk­ci­ju če­ti­ri ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne na pod­ruč­ju za­pad­ne Sr­bi­je, dok će re­kon­struk­ci­ja osta­le tri bi­ti re­a­li­zo­va­na u 2018. go­di­ni. Za ob­no­vu hi­dro­cen­tra­la na ri­je­ci Đe­ti­nji u Uži­cu iz kre­di­ta Evrop­ske ban­ke za ob­no­vu i raz­voj obez­bi­je­đe­no je dva mi­li­o­na eura. Isti­na, u EPS-u ka­žu da su te dvi­je hi­dro­e­lek­tra­ne ve­o­ma sta­re (HE „Pod gra­dom“ pu­šte­na je u rad 1900. go­di­ne, a HE „Tu­ri­ca“ 1929. go­di­ne), i da ni­su u funk­ci­ji zbog do­tra­ja­lo­sti obje­ka­ta i opre­me. Zbog to­ga je po­treb­na re­kon­struk­ci­ja na ma­šin­skim zgra­da­ma, apa­ra­ti­ma, vo­do­za­hva­ti­ma i svim pra­te­ćim objek­ti­ma. Neo­p­hod­na je i ugrad­nja no­ve opre­me. Ni­ko­la Go­gić, di­rek­tor Na­rod­nog mu­ze­ja u Uži­cu ko­me je HE „Pod gra­dom“ po­vje­re­na na upra­vlja­nje i vo­di se kao zna­ča­jan mu­zej­ski eks­po­nat, me­đu­tim, ne di­je­li to mi­šlje­nje.
Go­gić ka­že da su obje užič­ke ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne na Đe­ti­nji, ko­je mo­gu da pro­iz­ve­du oko dva mi­li­o­na ki­lo­vat-sa­ti go­di­šnje, ospo­so­blje­ne za pro­iz­vod­nju stru­je i da je HE „Tu­ri­ca“ odav­no u po­go­nu. On do­da­je sle­de­će:
– O toj re­kon­struk­ci­ji se pri­ča se­dam-osam go­di­na, ali nas s tim u ve­zi do sa­da ni­ko ni­je kon­tak­ti­rao. Mi smo dav­no re­kli da HE „Pod gra­dom“ mo­ra da se pre­da gra­du Uži­cu na upra­vlja­nje i bri­gu, jer je ona isto­rij­ski spo­me­nik od zna­ča­ja za dr­ža­vu Sr­bi­ju. Od nas se tra­ži da ka­ji­še na tur­bi­na­ma za­šti­ti­mo ži­ča­nom mre­žom, u ci­lju bez­bjed­no­sti za po­sje­ti­o­ce, oni su u pra­vu, ali mi ne mo­že­mo da na­ru­ša­va­mo auten­tič­nost tog pro­sto­ra jer je on da­nas isto­vje­tan onom od pri­je 117 go­di­na ka­da je hi­dro­cen­tra­la pu­šte­na u rad. Ona se po­vre­me­no uklju­ču­je i pro­iz­vo­di stru­ju, po­seb­no ka­da do­la­ze tu­ri­sti da vi­de to ču­do teh­ni­ke sta­ro du­že od jed­nog vi­je­ka, a hi­dro­cen­tra­la „Tu­ri­ca“ je u funk­ci­ji, pro­iz­vo­di stru­ju i i pri­ka­če­na je na si­stem elek­tro­di­stri­bu­ci­je Sr­bi­je.
Hi­dro­e­lek­tra­na „Pod gra­dom“ na ri­je­ci Đe­ti­nji u Uži­cu pr­va je u Evro­pi iz­gra­đe­na po Te­sli­nom prin­ci­pu na­iz­mje­nič­ne po­li­fa­zne stru­je. Grad­nja ove hi­dro­cen­tra­le za­po­če­ta je 15. ma­ja 1899. go­di­ne, a za­vr­še­na i pu­šte­na u rad na Ilin­dan, 2. av­gu­sta 1900. go­di­ne. Za­ni­mlji­va je isto­ri­ja na­stan­ka, a po­go­to­vu pu­šta­nja u rad ove hi­dro­cen­tra­le, i to sve­ga pet go­di­ne na­kon što je na­iz­mje­nič­na stru­ja po Te­sli­nom prin­ci­pu po­če­la da se pro­iz­vo­di na Ni­ja­ga­ri­nim vo­do­pa­di­ma, 1895. go­di­ne.
Još 1868. go­di­ne u Uži­cu je iz­gra­đe­na Fa­bri­ka čo­he, suk­na, će­ba­di i dru­gih va­lja­nih pro­iz­vo­da, ali vla­sni­ci su je ubr­zo pro­da­li, a ku­pac Sto­jan Po­po­vić je uz taj pro­iz­vod­ni pro­gram do­dao i fa­bri­ku ko­že. Ovo je in­te­re­sant­no iz raz­lo­ga što je Sto­jan Po­po­vić pr­vi pre­gra­dio ri­je­ku Đe­ti­nju da je is­ko­ri­sti kao po­gon­sku sna­gu za po­kre­ta­nje nje­go­vih ma­ši­na. Po­po­vi­će­va fa­bri­ka je, me­đu­tim, 1881. go­di­ne pre­sta­la sa ra­dom, a tek 1897. go­di­ne na­ja­vlje­na je grad­nja tek­stil­ne, tkač­ke fa­bri­ke na vod­ni po­gon. Pred­log da se vod­na sna­ga tran­sfor­mi­še u elek­trič­nu dao je Đor­đe Sta­no­je­vić, pro­fe­sor fi­zi­ke na Ve­li­koj ško­li u Be­o­gra­du.
Iako je to bio i skup i sa­svim ne­iz­vje­stan po­du­hvat, Uprav­ni od­bor Užič­ke ak­ci­o­nar­ske tkač­ke ra­di­o­ni­ce je po­dr­žao ide­ju o grad­nji hi­dro­cen­tra­le. Gra­đe­vin­ski ra­do­vi na bra­ni, ka­na­lu za pro­tok vo­de i zgra­di za cen­tra­lu, po­če­li su 1. apri­la 1899. go­di­ne, sa ugo­vo­re­nim ro­kom za­vr­šet­ka od se­dam mje­se­ci! Pri­hva­će­na je i ini­ci­ja­ti­va da dio elek­trič­ne ener­gi­je po­slu­ži za elek­tri­fi­ka­ci­ju Uži­ca. Ugo­vor o is­po­ru­ci opre­me pot­pi­san je u ma­ju 1899. go­di­ne u Be­ču, sa fi­li­ja­lom fir­me „Si­mens – Hal­ske“ iz Ber­li­na. Po­red neo­p­hod­ne opre­me za cen­tra­lu ugo­vo­re­na je i is­po­ru­ka elek­tro­pro­vod­ni­ka za va­ro­šku mre­žu i dru­gog ma­te­ri­ja­la za in­sta­la­ci­ju po ku­ća­ma – 400 si­ja­lič­kih mje­sta i 120 za ra­svje­tu uli­ca.
Po­šilj­ke opre­me do­vo­že­ne su že­le­zni­com u Kra­gu­je­vac, a tran­spor­to­va­nje u Uži­ce uda­lje­no vi­še od 120 ki­lo­me­ta­ra po­vje­re­no je „naj­bo­ljim pre­vo­zni­ci­ma“ – ra­ba­dži­ja­ma. Tre­ba­lo je obez­bi­je­di­ti dr­ve­na za­pre­žna ko­la i vo­lo­ve ko­ji po ze­mlja­nim pu­te­vi­ma pre­ko pla­ni­ne Je­li­ce mo­gu vu­ći te­ret či­ji su po­je­di­ni dje­lo­vi bi­li te­ži od tri to­ne. Pre­nos cje­lo­kup­ne opre­me bio je za­vr­šen za ma­nje od dva mje­se­ca, po­čet­kom fe­bru­a­ra 1900. go­di­ne, a mon­ti­ra­nje po­stro­je­nja za­po­če­lo je kra­jem apri­la. U ju­nu mje­se­cu već je bi­la po­sta­vlje­na i va­ro­ška mre­ža. Taj po­sao, po­sta­vlja­nje va­ro­ške mre­že sa ulič­nom ra­svje­tom i in­sta­la­ci­ju 400 si­ja­lič­nih mje­sta, kao i ra­do­ve u sa­moj cen­tra­li, oba­vio je Karl Gin­ter, maj­stor „Si­men­so­ve“ fa­bri­ke, za­jed­no sa šest elek­tri­ča­ra iz Be­o­gra­da i Uži­ca.
Ali, ni­su se svi ra­do­va­li ovom po­du­hva­tu. U sta­nov­ni­ke Uži­ca ne­na­da­no je ušao strah od „vi­đe­la ko­je će si­nu­ti iz ri­je­ke“. Za pu­šta­nje hi­dro­cen­tra­le u prob­ni rad bio je od­re­đen 2. av­gust, cr­kve­ni pra­znik Ilin­dan, ali i ro­đen­dan kra­lja Alek­san­dra Obre­no­vi­ća. Iz tog vre­me­na ostao je za­pis sle­de­će sa­dr­ži­ne: „Te ve­če­ri sta­nov­ni­ci Uži­ca bi­li su po­de­lje­ni u dva ta­bo­ra: na one ko­ji su se sku­pi­li u uli­ce u ko­ji­ma je bi­la mon­ti­ra­na ulič­na ra­sve­ta da bi vi­de­li `čudo od svetlo­sti`, i dru­ge ko­ji su se po­vu­kli u kuć­ne po­dru­me `da bi, na­kon uklju­če­nja elek­trič­ne stru­je pre­ži­ve­li smak Užica`“.
Već 3. ma­ja 1901. go­di­ne u Uži­cu je za­po­če­la i pri­mje­na elek­tro­mo­to­ra u in­du­stri­ji. Ja­vi­la se u me­đu­vre­me­nu i ide­ja da se od Uži­ca do 30 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nog Zla­ti­bo­ra iz­gra­di elek­trič­na ži­ča­ra za pre­nos gra­đe i pre­voz lju­di, i da se elek­tri­fi­ci­ra bu­du­ća že­lje­znič­ka pru­ga od Uži­ca do Po­že­ge i Čač­ka.
Da­nas je ova hi­dro­cen­tra­la u Uži­cu pod za­šti­tom dr­ža­ve kao isto­rij­ski spo­me­nik od iz­u­zet­ne va­žno­sti. Si­gur­no je, me­đu­tim, da bi sva­ka dru­ga dr­ža­va, i sva­ki dru­gi grad van gra­ni­ca Sr­bi­je od ta­kvog mu­zej­skog eks­po­na­ta i ta­kve tu­ri­stič­ke atrak­ci­je stvo­rio „kov­ni­cu nov­ca“ (oko 12 mi­li­o­na lju­di go­di­šnje po­sje­ti Ni­ja­ga­ri­ne vo­do­pa­de). Ali, umje­sto da pred tom cen­tra­lom če­ka­ju re­do­vi ino­stra­nih i do­ma­ćih tu­ri­sta, za­ne­ma­ru­ju­ći je broj po­sje­ti­la­ca to­kom go­di­ne. Ovih da­na u Uži­cu je na­ja­vlje­no da će se ure­di­ti sta­ri grad iz do­ba Ni­ko­le Al­to­ma­no­vi­ća iz­nad sa­me hi­dro­cen­tra­le. Da li je to na­ja­va za dru­ga­či­ji od­nos pre­ma ovom isto­rij­skom spo­me­ni­ku, osta­je da se vi­di.
Sve­ti­slav Ti­ja­nić